Моје одељење 8-1

.

VIII-1

Нисмо ни први ни последњи који се растају, такође нам ово није једини растанак у животу, али је можда најтежи. Тежак је управо због сазнања да одрастамо, да нам у животу неће бити лако ни опроштено кад погрешимо, као док смо били основци. Тешко је растати се од драгих лица, не пустити сузу издајицу и не пожелети још један круг од првог до осмог разреда. Радо бисмо га поновили.

Не знам да ли да плачемо или да се смејемо кад се сетимо свих детињарија, контролних, преписивања, шапутања и по неког бежања са часа. Имена, рођендани, изласци, све је то урезано у нашим срцима. У главама бројеви телефона, надимци, прве симпатије, момци и девојке, тајне ситне, слатке и заувек сачуване. Питамо се , где ћемо сад. Којим путем,  на коју страну, а да не погрешимо. Још не знамо које школе да упишемо, јер нам се из ове школе не иде. Боли нас мисао да се растајемо, да нећемо седети у истим учионицама, да се нећемо виђати сваки дан. Ако кажемо да смо једна породица, која је делила добро и зло осам година, која мора да се раздвоји на сто страна, а да то не жели и да боли, вероваће само они који су кроз то прошли. До сада смо се борили заједно и ишли сви истим путем, а од сада ћемо даље морати сами, јер смо на раскршћу живота и време је да се потапшемо по рамену и растанемо. Са тугом у срцима и сузом у очима, даћемо обећање једни другима, да ћемо се видети и чути, а добро знамо да ће нас живот одвести на друга места, ка неким новим људима, али да свакако нећемо заборавити старе другове. Остаће заједно само они који се међусобно познају и воле. Остали ће се срести понекад у пролазу, попричаће и изненадиће се оним што чују једни о других, размениће бројеве телефона у нади да ће се чути, али опет ништа неће бити као пре. Изабраћемо различите животне путеве, који ће се можда некад и укрстити.

Растајемо се, нечујним гласом поздрављамо, сузе низ лице, јер знамо да ће нас, кад одрастемо пећи успомене ових дана.

Дајана Јагодић 8-1

Lipar04

.

Advertisements

3 коментара (+додајте свој?)

  1. simonidinpsihoblog
    мај 28, 2014 @ 21:28:19

    Дивне и искрене речи, а са слике се смеше мали, велики људи:) Срећно!

    Одговор

  2. Svetlana Zlatic, uciteljica VIII 1
    мај 30, 2014 @ 09:02:53

    Драги моји осмаци,
    Обећајте себи да нећете бити ништа мање од оног што можете да будете!
    А можете много, знам сигурно!
    СРЕЋНО!

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: