Мала прича о ћилибару

Пре много хиљада година тло северне Европе прекривале су огромне четинарске шуме. Дрвећу у тим праисторијским шумама велику штету наносили су гладни инсекти и гљивице. Борови су ране лечили лучењем жуте смоле, која је клизила низ њихову кору и падала на земљу.

Прохујале су стотине и хиљаде година. Прастаре шуме су престале да расту, а смола се осушила и стврднула. Велике морске плиме односиле су жуту смолу, а таласи су је избацивали на обалу.

Вековима су људи скупљали стврднуту смолу коју су таласи избацивали на копно. Избачени комади били су различите величине. Неки су били тешки и преко три килограма. Та стврднута смола названа је ћилибар.

О ћилибару и електрицитету сазнај више из занимљиве  књиге:  

Пронађи књигу у школској библиотеци.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: