Фрушкогорски манастири

.

У целом току Дунава не постоји један сличан географски, природни, нити културни простор као што је Фрушка гора. Светску изузетност Фрушке горе чини и 38 православних манастирских целина, од тога  16 активних.

Шире подручје Фрушке горе  од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века  на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током  Другог светског рата. Неколико манастира  је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999. године.

Нигде на свету нема на толикиком малом простору толико сакралних светилиште, ни на Атосу, ни на Синају.

Ова јединствена културно – историјска целина, коју називају и Северна Света гора или српски средњоевропски Атос, утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, а предложена је и за упис на Листу Светске баштине УНЕСК-а.

Од запада ка истоку налазе се манастири  Српске православне цркве:

  1. Привина Глава,
  2. Дивша,
  3. Кувеждин,
  4. Петковица,
  5. Шишатовац,
  6. Бешеново,
  7. Мала Ремета,
  8. Беочин,
  9. Раковац,
  10. Јазак,
  11. Врдник (Мала Раваница),
  12. Старо Хопово,
  13. Ново Хопово,
  14. Гргетег,
  15. Велика Ремета и
  16. Манастир Крушедол.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој Гори се налази и православни зилотски манастир на Угару.

Приредила: Иванка Пиљић 6-2

Преузето са: Википедија

http://www.umapper.com/maps/view/id/190110/

Погледај повезене чланке:  Фрушка гора;  

.

Advertisements

2 коментара (+додајте свој?)

  1. Istorija van kabineta
    авг 10, 2012 @ 23:40:06

    Reblogged this on Istorija van kabineta.

    Одговор

  2. istorijazasve
    феб 12, 2013 @ 19:23:28

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: