Увод у електронику

.

У 20. веку нагли развој технике створио је услове да се значајно усавршавају машине, посебно производне и да технологије израде из дана у дан буду све савршеније.

Развојем материјала, стварањем композита – материјала код којих се могло диктирати карактеристике (механичке, електричне и др.) омогућено је да се реши низ проблема који су произилазили из недостатка погодних материјала за одређене намене.

Проблем електронике био је решен проналаском полупроводничких материјала који су омогућили да гломазне електронске компоненте сведу на врло мале и поуздане. Утиснуте у полупроводнички материјал, као што је силикон, омогућено је утискивање великог броја (милиони) електронских кола на малој површини. Рађањем нове електронике  – микроелектронике започела је нова ера развоја у овој области која је изнедрила развој рачунарске технике која је у текућем веку значајно подигла квалитет машина и из дана у дан се тај тренд наставља узлазном линијом.

Савремени електронски уређаји садрже сићушне електронске делове зване компоненте које су међусобно повезане у коло електричне струје најчешће на електронској штампаној плочи. У зависности како се компоненте повежу коло струје може да обавља специфичне задатке.

Компоненте делују тако што се електрони (-) усмеравају како да теку кроз коло уз прилагођавање одређених параметара (струје и напона). На пример, најједноставнија компонента, прекидач, зауставља ток електрона, односно струје. Отпорници отежавају ток струје, док кондензатори сакупљају наеликтрисање из кола. Диоде пропуштају ток струје само у једном смеру.

За прва електронска кола за појачање, укључивање и искључивање струје коришћене су гломазне стаклене електронске цеви, тзв. вакумске цеви. Ова способност да струја укључује и искључује је електронски принцип на којем раде сви рачунари (има напон = 1, нема напон = 0).

Године 1950. вакум цев је замењена компонентом која се назива транзистор, који је био много мањи, јефтинији и трајнији, чиме је утрт пут великом напретку електронике који је даље уследио. Проналазак микрочипа (1970.), који је садржао хиљаде сићушних транзистора, омогућио је да се веома сложена кола сабију на мали простор. Ово је допринело развоју кућних рачунара, тзв. PC рачунара.

Недавно је „интеграција великих размера“ (VLSI – Very Large Scale Integration) омогућила да се стотине милиона транзистора смести у један чип смањујући тиме димензије рачунара, односно повећавајући његов капацитет и могућности. На електроници се данас заснива скоро сваки електронски уређај. Микропроцесор, сложено коло смештено у један чип, користи се у уређајима који се крећу од савремених летилица и робота до видео -рекордера, телефона и дигиталних часовника.

Електрони у електроничким уређајима се крећу у виду електричне струје, која је обично мале јачине. Напон тих струја је од свега неколико волти па до највише неколико стотина волти. Јачина струје мери се деловима ампера. Тако рећи електроника штеди потрошњу електричне енергије.

.

1 коментар (+додајте свој?)

  1. svetozar
    феб 27, 2017 @ 14:17:44

    oh kad se setim starih dana, kada sam pravio ovo sa prijateljima i ucio o ovome!!!Ah ti dani

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: