Рачунарске мреже

.

Рачунарске мреже чине рачунари који су међусобно повезани. Рачунари могу бити повезани у истој просторији, у истој згради, у граду или широм света.

Зашто се повезују рачунари? Постоји више разлога. Најважнији су: заједничко коришћење ресурса (меморија, штампач, и др.), дељење информација, дељење програма, комуникације и др.

Да би рачунар могао да комуницира са другим рачунаром потребно је да постоји:

• комуникациони (преносни) медијум,
• комуникациони уређај и
• комуникациони софтвер.

Комуникациони медијум – служи за физичко  повезивање рачунара са другим рачунаром. Данас се углавном користи бежични пренос и  четири врсте каблова: коаксијални, оптички, упредена парица (UTP) и специјални каблови.

Комуникациони уређај – картице које се уграђују у рачунар и прикључују на комуникациони медијум. То су мрежна картица, модем, свич, рутер, хаб…

Комуникациони софтвер – програми који омогућавају повезивање рачунара. Ту спадају мрежни оперативни системи, драјвери и апликациони програми.

Према површини  коју покривају рачунарске мреже могу бити:

• локалнe и
• глобалне.

Локалне рачунарске мреже LAN (Local Area Network) – подразумева скуп повезаних рачунара који између себе комуницирају, али до растојања од 1000 m (једна или више зграда).  Уз такав рачунар обавезно мора постојати мрежна картица и модем, као и одговарајући комуникациони софтвер.  Рачунаре у локалним мрежама могуће је распоредити на више начина: магистрала, прстен, звезда и мешовито. Распоред рачунара у мрежи назива се топологија мреже. Локална мрежа се може повезати са другом локалном мрежом.

Глобалне рачунарске мреже WAN (Wide Area Network)  – регионалне рачунарске мреже – повезује више рачунара и локалних мрежа, без обзира на географску удаљеност. Поред модема користе и уређаји за регенерисање електричних сигнала – репетитори. Најпознатија глобална мрежа је Интернет.

Топологија мреже

Појам топологија односи се на начин повезивања рачунара и осталих уређаја у мрежи. Основне топологије локалних мрежа су:

• магистрала,
• звезда,
• прстен и
• разграната мрежа.

Комуникација у мрежи (протоколи)

Протоколи су скуп тачно дефинисаних правила по којима се остварује пренос података, односно пакета података, кроз одређену топологију мреже. На Интернету се најчешће користи TCP/IP протокол.

Архитектура мреже

Прeма односу међу чворовима у мрежи, мреже могу бити:

• Клијент/сервер  (client/server)
• Равноправне мреже (Peer-to-Peer Networks).

Клијент-сервер је архитектура где су клијент (корисник) и сервер одвојени или неравноправни. Kлијент је рачунар који тражи услугу, а сервер онај који пружа услугу;

Клијент је обично активан корисник, који шаље захтеве и чека док се исти не испуне, док је сервер пасиван, чека да добије захтев који испуњава и шаље кориснику. Сервери су обично веома јаке машине са добрим конфигурацијама и карактеристикама.

Peer-to-Peer је мрежа у којој се налази мноштво клијента који су равноправни у учешћу, једино ограничење је  брзина интернет везе једног клијента. Овакве мреже се највише користе за дељење докумената, видео и аудио података и сл.

Примена рачунарских мрежа:

1. Електронска пошта – размена електронских порука са другим људима. Ово је погодан начин за размену идеја и тражење информација.
2. Брзи пренос података – отклоњена употреба физичког преноса података.
3. Видео конференције – мрежа омогућава да видимо саговорника без обзира где се налази.
4. Дељење опреме – нпр. штампача, модема и сл.
5. Тимски рад.
6. Коршћење ресурса интернета и др.

.

Презентација са часа:

.

.

Погледај повезене чланке:  Перипетије на мрежи;   Безбедност младих на мрежи;