Машински материјали

.

Од преко сто хемијских елемената, у машинству се различитим облицима и комбинацијама користи више од половине. Хемијски чисти метали и неметали имају ретку примену, па се у машинству најчешће користе легуре које се добијају мешањем чистих метала или метала са неметалима, производним или вештачким путем.

Челик

Челик је легура гвожђа и угљеника. Повољан је за обраду јер се може резати, лити, деформисати, заваривати, ваљати и термички обрађивати, а и веома је чврст. Због таквих својстава он је основни материјал у машинству.

Челици су подељени према:

• начину производње (Сименс-Мартенов, конверторски, електрочелик),
• саставу (угљенички и легирани),
• намени (конструкциони, алатни и специјални).

Примена челика:

• Конструкциони – за израду лимова, жице, ланаца, профила, осовина, вратила, зупчаника, ременица, опруга и др; за градњу мостова, дизаличних конструкција, бродова, носећих конструкција и др.
• Легирани – за израду зупчаника, осовина, коленастих вратила и др.
• Алатни – за израду секача, тестера, турпија, бургија, стругарских ножева, глодала, нарезно урезног алата, маказа и другог алата.

Челик се добија од руде гвожђа хемијским процесом у високој пећи.

 Обојени метали и њихове легуре

Овде спадају сви метали изузев гвожђа и његових легура.

Најчешће се примењују:

• бакар, олово, цинк, калај и др. (тешки обојени метали),
• алуминијум, магнезијум, титан и др. (лаки обојени метали).

Бакар

Бакар  (Cu) је метал златножуте боје, мек, лако се обликује и одличан је проводник топлоте и електрицитета. Најчешће се производи у облику жице, лима и цеви. Добро се леми.

Употребљава се за израду електричних проводника, котловских цеви, делова машина, за посуђе итд., а највише за производњу легура. Србија је међу водећим произвођачима бакра у свету (Бор, Мајданпек). Бакар се прерађује у Севојну и Јагодини. Најпознатије легуре бакра су месинг и бронза.

Месинг

Месинг  је легура бакра (Cu) и цинка (Zn), а додају се и други метали. Има лепузлатасту боју и погодан је за израду украсних предмета. Лако се превлачи слојем племенитих метала галванизацијом. Због отпорности према хемијским утицајима користи се за разне арматуре, као и за израду цеви и лимове за разноврсне намене.

Бронза

Бронзе су легуре бакра (најмање 60%) са било којим металом, изузев цинка, па добијају и назив према додатном елементу, на пример, калајна, оловна, фосфорна бронза итд.

Бронзе имају веома широку примену: употребљавају се за израду зупчаника, бродских пропелера, лежишта (оловних) итд.

Алуминијум

Алуминијујм  (Al) је лак метал, лако се обликује у жицу и ваља у лимове и фолије. Добро проводи топлоту и електричну струју, па се (легиран) употребљава и као замена за бакар као електрични проводник, у ваздухопловству за конструкције делова авиона и ракета, за аутомобилске делове, за кухињско посуђе, у грађевинарству и прехрамбеној индустрији итд.

Код нас се алуминијум прерађује у Севојну.

Остали метали и легуре

Остали метали (осим Pb, Au, Ag) не користе се као чисти, већ само за легирање.

У нашој земљи постоје руде скоро свих племенитих (Au, Ag, Pt) и ретких метала (Ge, Se и др.).

Неметали

У машинству се све више примењују неметали као што су: дрво, кожа, гума, пластичне материје, азбест и др.

Кожа и гума

Кожа и гума  се доста користе у машинству за израду ремена, заптивача и др. У последње време, кожа и гума све више се замењују пластичним материјалима.

Азбест

Азбест  је минерал влакнасте грађе. Подноси веома високе температуре, али је мале чврстоће. Користи се за израду ватроотпорних одела, као заптивни и изолациони материјал, за кочионе облоге итд. Врло тражен материјал у машинству.

Погонски материјали

У погонске материјале спадају:

• горива (нафта и њени деривати, гасовита горива, угаљ и уран) и
• мазива.

Горива се на одређеној температури врло снажно једине са кисеоником, при чему као продукти настају топлота, гасови и чврст остатак. Тај процес се назива сагоревање. Топлота добијена сагоревањем користи се за загревање просторија или за покретање топлотних машина (парних машина, турбина, бензинских мотора и др.), при чему се топлотна енергија претвара у механички рад или у електричну енергију.

Најважније својство горива  је његова топлотна моћ.

Горива могу бити:

• течна (нафта и њени деривати),
• гасовита и
• чврста горива (угаљ, дрво, уран и др.).

Мазива спречавају непосредан додир тарних површина (лежишта, осовина, вратила, клипова, цилиндра) образујући танак слој између њих. Тако не долази до хабања, а могу и да одводе топлоту која настаје у моторима. Данас се као мазива претежно користе минерална уља и масти.

.

Погледај повезене чланке:  Висока пећ; 

.