Облици енергије

Оно што покреће сва жива бића је ЕНЕРГИЈА. Ми живимо у свету енергије и све што нас окружује засновано је на коришћењу енергије. Енергија одређује сва стања у природи: кретање и мировање, топлотна стања, хемијске процесе, електромагнетне процесе, простирање светлости и везе у атомима. Енергија није у свим случајевима иста, већ зависи од услова у којима се налази (на пример, од положаја тела, брзине кретања и др.).

Постоје следећи облици енергије:

• механичка (најчешћи облик ен.: потенцијална и кинетичка),
• топлотна (провођење, струјање, зрачење),
• светлосна  (сунчана, вештачке),
• хемијска (храна, угаљ нафта, земни гас),
• електрична и
• нуклеарна.

Механичка енергија је најчешћи облик енергије коју човек користи и изражава могућност тела да изврши неки рад. Може се појавити у два облика као:

• потенцијалана и
• кинетичка.

Потенцијална  енергија зависи од положаја тела или молекула (тело подигнуто у гравитационом пољу, опруга, сабијен ваздух)

Еp=G*h=m*g*h

Кинетичка енергија је мера кретања тела одређене масе.

Ek=m*v²/2

Топлотна енергија је степен загрејаности неког тела.

Хемијска енергија је последица распореда молекула у телима насталог услед хемијских и других процеса у природи. Садржи је храна, угаљ, нафта, земни гас и сл. Овај облик енергије је врло чест при акумулацији (складиштењу и чувању) енергије.

Електрична енергија је последица кинетичке енергије кретања електрона при чему се ствара разлика потенцијала. Најпогоднији је облик енергије који се лако користи готово у свим областима људске делатности.

Светлосна енергија настаје при сагоревању материје када настаје и топлотна енергија.

Нуклеарна енергија  је енергија цепања атома у нуклеарном реактору, а као последица настаје велика количина топлоте која се претвара најчешће у електричну енергију.

У природи важи закон о одржању енергије који гласи: енергија се не може уништити нити створити ни из чега. Она само може прелазити из једног облика у други или са једног тела на друго.